SINDROM AMATERSKOG PEVAČA – Kako nas prepoznati?

„Recite nam zašto ste se prijavili za ovo muzičko takmičenje?“

-Da postanem zvezda!

„Šta ćete nam pevati danas?“

-Od Adele – Roling in the deep

„Super, tu pesmu još nismo čuli. Možete početi“

 

Ako ovakav razgovor niste imali bar jednom u životu, vi se ne bavite pevanjem ili još niste ni sami otkrili svoj talenat. Ako ste se kao ja čitavog života krili iza mamine suknje i držali koncerte u svojoj sobi na zamišljeni mikrofon (moj dezodorans se svakog dana na dva sata pretvarao u Sennheiser SKM 2000, jer Bijonse ima takav), vi imate simptome amaterskog pevača.  Ako ste “snimili stotinu spotova“pod tušem i “potpisali bar dvesta autograma“ vi i ja se možda i poznajemo lično.

Bila sam dete kada mi je najbolja drugarica rekla da lepo pevam i da voli kada se ljuljamo i pevamo zajedno. Ja sam to onako mala vrlo ozbiljno shvatila: „Eeej, pa moja najbolja drugarica misli da lepo pevam…ako ona to kaže to mora biti istina.“ Od toga dana sam se svaki put trudila da je impresioniram, jer to nikako nije mala stvar. Ona je prva saznala da volim da pevam i samo je ona i znala. Roditeljima sam nekoliko puta rekla, ali bi me stid svaki put savladao, kada bih htela da pustim glas. Stid je bio i glavni razlog što nisam upisala muzičku školu. Imala sam 15 godina, kada se emitovala prva sezona „JA IMAM TALENAT“. To je bio trenutak da se konačno oslobodim i priznam svetu svoju tajnu. Bila sam na nekom putu u kolima kada sam saopštila rodieljima da želim da se prijavim za takmičenje. Naravno, slatko su mi se nasmejali:

 

 „I šta ćeš da radiš tamo?“

-Da pevam.

„Da pevaš? Ti? Ne zezaj.“

-Vi mislite da ne mogu?

„Ne mislimo da ne možeš, nego ti nikad nisi pevala…ni po kući, a kamoli na televiziji. Nikad te nismo čuli da pevaš. Ajde otpevaj nešto sad, da te čujemo.“

-Sad? Ajde bolje kad dođemo kući.

„Ajde, pa kako ćeš na televiziji da pevaš ako ne možeš mami i tati.“

 

 

Bili su u pravu. Bilo je sad ili nikad. Stavila sam slušalice i pustila Bijonse – Dangerously in love. Pevala sam uz nju da ne bih čula samu sebe, jer me tako manje bio stid. Ostali su zatečeni. Nikako nisu mogli da shvate zašto bih ja to krila toliko dugo,a krila sam nekoliko godina. Pošto ni dan danas ja nisam upisala muzičku školu, sada več iz  drugih razloga, ja ću uvek negde biti pevač amater. A nas je vrlo lako prepoznati:

  1. Ostavljaju dezodoranse po kući
  2. Tuširaju se dva sata
  3. Prijavili su se za sva takmičenja koja su čuli
  4. Stalno pokušavaju da naprave svoj bend
  5. Jedu mnogo luka jer su čuli da je dobar za glas
  6. Pokušali su da popiju živo jaje jer ono manje smrdi od luka, a ima istu funkciju, plus proteine
  7. Skupljaju pare za mikrofon jer se dezodorans brzo potroši
  8. Umeju jako dobro da sviraju vazdušne instrumente
  9. Znaju sve hitove, ali zaboravljaju tekst
  10. Čuli su za note: „To je prvo sumersko pismo, jel tako beše?“
  11. Ako im torta za rođendan nema sliku mikrofona, vi im niste najbolji prijatelj
  12. Ako žurka ima karaoke, oni će doći sigurno.
  13. Broje mesta u Areni da vide koga od rodbine sve da pozovu kada postanu poznati
  14. Razmišljaju da li da prvo naprave duet sa Britni ili Rijanom
  15. Idu u školu pevanja kod neke poznate pevačice

 

Ako ste se prepoznali, onda znate i gde da dođete, tamo gde nas ima najviše, u školi mjuzikla Eudven. Naši đaci troše manje vode za tuširanje jer imaju prave predstave. Karaoke su kod nas neizostavni deo druženja. Luk i jaje vam nisu potrebni, mi imamo Miru. Dođite da zajedno brojimo mesta u Areni.

It's only fair to share...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Did you like this? Share it!

Leave Comment